Lines of the aura

Oskudnost mojih reči je samo još jedna neobjavljena priča.
Šljokice pale sa neba se ne vrzmaju više oko tebe,
Ne čiste mi sa leđa gorki šerbet.

Ipak,
Dole kod mosta vazduh je oštar
Ledeni bregovi
Će do kraja februara presecati horizont
I zato ti još uvek ne dam
Da hodaš sam pored reke.

Umesto toga, pre nego što odem
Naučiću te kako da dišeš u punom autobusu,
Sada kada nemaš koristi od toga da se prevrne
I odvede te na dug put.

Bolje i to nego da te pustim
Da odvrćeš zapečaćene šrafove Saturnove
Dok on pljuje po vratima raja na kupoli
I na svetu zemlju šalje jahače apokalipse.

Na čelu mi se nešto zapečatilo
Kao da si po njemu pisao poeziju,
Te će možda proći još par nedelja
Pre nego što glina postane spremna za upotrebu.

Dok ne bude došlo vreme
Da sivu masu stavimo na grnčarski točak
Moram te zamoliti da se kloniš Dunava
Dunavski somovi ne jedu ljude
A ti, dragi moj,
Još uvek nisi čovek
Iako sam biraš svoj put.

helenadraiman
"I gle, postao si čovek i sam biraš svoj put"

Komentariši