rodio se,
i stvoritelji mu odsekose udove
i zamenise ih kartonskim rolnama i rdjavim konzervama
kako ne bi mogao da ih dotakne.
zapecatise mu usne,
te vapaji vrmenom utihnuse
i prigusise lupanje srca
koje se otudjilo
i pocelo da kuca samo za sebe.
jedino mu ostavise oke
kojima cesto posmatra nebo
i zapaza na njegovom dnu
otiske bozije
i nikako da mu sine
da li su bogovi pali na kolena
kako bi ga ponovo kaznili
ili pak molili za oprost.
juce je trazio od njih sunce…
i dobi on sunce
kao vid iskupljenja
u ime stvoritelja svojih.
ali ne dobi ono za cime traga,
ono sto nije ni smeo da zatrazi,
bar ne pod ovim nebom,
te odluci da nadje novo,
nebo koje ispusta ritam umesto uzdaha
pod kojim nema poslednjeg izdisaja
nebo po kom bogovi ne puze.
