Joke's on me, opet pisem. Uzela pasus iz davnih dana i pretvaram ga u nesto novo.

Sunce je žurilo da udahne dašak života u sobu, a njegovi obrazi se nisu obazirali na igru između svetlosti i senke kada su prvi zraci zamahnuli repovima nad krevetom. Disao je dublje i za nijansu brže nego inače dok mu se mišić na obrazu ispod levog oka blago trzao, a zenice žustro divljale poput odrasih…

Nastavi čitanje →

Poema koju će ovaj sajt da morfuje u nešto ne(estetski) prihvatljivo.

Nemoj me ostavljati večeras Ja znam da već neko vreme kraičkom oka posmatraš vrata i bosa stopala koja streme ka trotoaru pod pokrivač sakrivaš kako bi svoje planove zataškao i znam da si u mislima već daleko otišao i da je to razlog zbog kog već dve nedelje čitaš stranu 62 ali opet te molim…

Nastavi čitanje →

Sahrana, drugi fles bek. aka ne odustajem ipak od erika.

To je bio dan koji bi se mogao okarakterisati atributom “kao iz filma”, iako je ono što je donosio sa sobom bilo baš suprotno tome. Ne, ovo nije bila scena, postavljena da opčini masu i prikupi prilog za bolesnu decu, a ni Erikovo lice nije bilo sumorna, izobličena luttkarska maska koju su dodatno nakaradili u…

Nastavi čitanje →

slusa se Fink, te je ovo Sort of revolution

dobijamo ideju o globalnoj povezanosti tek kada odzumiramo sliku sa našeg egoističnog ja i osvrnemo se oko sebe. na primer, nekom je juče zakasnio autobus, te je sišao na željenu stanicu u 6.43 umesto deset minuta ranije, a meni je baš tada ponestalo rolnica sa kremom. iako je dotična persona kasnila na neki tamo važan…

Nastavi čitanje →