Sunce je žurilo da udahne dašak života u sobu, a njegovi obrazi se nisu obazirali na igru između svetlosti i senke kada su prvi zraci zamahnuli repovima nad krevetom. Disao je dublje i za nijansu brže nego inače dok mu se mišić na obrazu ispod levog oka blago trzao, a zenice žustro divljale poput odrasih…
Oskudnost mojih reči je samo još jedna neobjavljena priča. Šljokice pale sa neba se ne vrzmaju više oko tebe, Ne čiste mi sa leđa gorki šerbet. Ipak, Dole kod mosta vazduh je oštar Ledeni bregovi Će do kraja februara presecati horizont I zato ti još uvek ne dam Da hodaš sam pored reke. Umesto toga,…
u ulici Borovih Šuma rastu hrizanteme umesto drveća. u razmaku između prve i poslednje kuće, a razmak iznosi tačno 612,8 metara, ne postoji ni jedna klupa na kojoj bi stariji ljudi mogli provoditi sparne letnje dane, kao što bi to potencijalni zalutali turista pomislio kada bi video ovo šarenilo; ni jedan automobil ne krasi ćupriju,…
ponekad imam utisak da sam porasla i da sam se naglo promenila. u tim danima, sve deluje sofisticirano, na mestu; čak i misli, koje su uvek zbrkane. svaki pokret koji načinim dobija na vrednosti, svaka poza odaje određenu vrstu dostojanstvenosti, ako se to može tako nazvati. a onda to odjednom nestane, i sve se vraća…
ponekad imam utisak da sam porasla i da sam se naglo promenila. u tim danima, sve deluje sofisticirano, na mestu; čak i misli, koje su uvek zbrkane. svaki pokret koji načinim dobija na vrednosti, svaka poza odaje određenu vrstu dostojanstvenosti, ako se to može tako nazvati. a onda to odjednom nestane, i sve se vraća…
Nemoj me ostavljati večeras Ja znam da već neko vreme kraičkom oka posmatraš vrata i bosa stopala koja streme ka trotoaru pod pokrivač sakrivaš kako bi svoje planove zataškao i znam da si u mislima već daleko otišao i da je to razlog zbog kog već dve nedelje čitaš stranu 62 ali opet te molim…
To je bio dan koji bi se mogao okarakterisati atributom “kao iz filma”, iako je ono što je donosio sa sobom bilo baš suprotno tome. Ne, ovo nije bila scena, postavljena da opčini masu i prikupi prilog za bolesnu decu, a ni Erikovo lice nije bilo sumorna, izobličena luttkarska maska koju su dodatno nakaradili u…
dobijamo ideju o globalnoj povezanosti tek kada odzumiramo sliku sa našeg egoističnog ja i osvrnemo se oko sebe. na primer, nekom je juče zakasnio autobus, te je sišao na željenu stanicu u 6.43 umesto deset minuta ranije, a meni je baš tada ponestalo rolnica sa kremom. iako je dotična persona kasnila na neki tamo važan…
rodio se, i stvoritelji mu odsekose udove i zamenise ih kartonskim rolnama i rdjavim konzervama kako ne bi mogao da ih dotakne. zapecatise mu usne, te vapaji vrmenom utihnuse i prigusise lupanje srca koje se otudjilo i pocelo da kuca samo za sebe. jedino mu ostavise oke kojima cesto posmatra nebo i zapaza na njegovom…
moja dusa je mlitava, otromboljena; poput zelatina u maminoj torti sa visnjama ili pak nalik sarenim ljigavcima koji vise iznad glave kada se decija umesanost u igri zalepi za plafon. dusino omiljeno godisnje doba je jesen jer ona se na toploti razvlaci i prilagodjava, mulja se u rukama, cepa se kasikom, prave se od nje…