beats by dre cheap

prvo deo Hasanove price.

u ulici Borovih Šuma rastu hrizanteme umesto drveća. u razmaku između prve i poslednje kuće, a razmak iznosi tačno 612,8 metara, ne postoji ni jedna klupa na kojoj bi stariji ljudi mogli provoditi sparne letnje dane, kao što bi to potencijalni zalutali turista pomislio kada bi video ovo šarenilo; ni jedan automobil ne krasi ćupriju, jer kao što možete da pretpostavite ni ćuprija nema; nema ni travnjaka, ni utabanih staza- u principu nema ničega sem kuća, asfalta i šarenih hrizantema. U ovu ulicu možete ući samo ako skrenete levo kada gledate ka istoku, ali moram vas odmah upozoriti, u ovu ulicu niko iz Grada ne ulazi, a i retko kad se desava da neko iz nje izađe. Da znaju za ovu ulicu, stranci bi pomislili da se u njoj nešto mračno i tajno dešava, ali u njoj žive sasvim obični ljudi, poput ostalih stanovnika Grada, koji su eto takve naravi i potreba, te ih ništa iz ostalih delova Grada ne privlači dovoljno da bi napustili svoj mali sokak. Isto tako, ni ostali građani nemaju potrebu da u nju ulaze, jer u njemu vlada takva politika da svako zna svoj posao i svrhu, a ulica Borovih Šuma je sasvim obična, te nikakva korist ne bi proizašla iz ulaska u nju. Sa obe strane ulice se nalazi red od po dvadeset kuća, okrečenih u belo(što stavlja cveće u centar pažnje), istih konstrukcija mada različitih veličina, ali sagradjenih tako da ne postoji ni milimetar praznog prostora u rasponu od 612,8 metara. Jedino je kuća koja se nalazi na drugom kraju ulice i koja spaja levu stranu sa desnom znatno veća od ostalih, ali ne ogleda se samo u veličini njena razlika. bela farba na njenim zidovima je znatno sjajnija, a prozori su izduženiji i sa unutrašnje strane preko njih nema zavesa. iako se i u sklopu ostalih objekata nalaze bašte koje služe zarad sađenja voća i povrća(jer setite se, oni samo od toga žive s obzirom da nemaju veze sa spoljašnjim svetom), one su smeštene iza kuća, dok je u ovoj, velikoj kući, sve ispremeštano, te se bašta nalazi iza glavne kapije, koja takođe svojom crninom odudara. Što se ljudi tiče, već je rečeno da su svi oni obični. Obični, kažem, jer meni nema ničeg stranog u njihovom načinu života,a što se vašeg mišljenja tiče, vi morate sami odlučiti ima li ičeg nepravilnog u svemu tome. U svakoj kući živi po jedna porodica, u svakoj drugoj odrasta bar dvoje dece od uzrasta do deset godina. Niko sa svog imanja ne izlazi, osim opet po potrebi, i to samo da bi otišli do komšijske bašte ako im išta u svojoj zafali ili da čestitaju jedni drugima praznike. interesantna stvar o ovoj mini zajednici je to što nove generacije poprimaju mentalitet starih i tradicija ostajanja u istoj kući do svoje smrti se nije menjala od kad je ulica dobila svoje prve temelje. ali! čak iako nikada nije dovodio pod pitanje način življenja u kom se našao, Hasana je oduvek morila želja da udje u tudju kuću- i to ne bilo koju kuću, već onu najveću, koju bi kada otac i majka spavaju kraičkom oka posmatrao sa prozora dnevne sobe. O njegovoj skromnosti se može dosta reći na osnovu njegove želje, jer on ne planira da izađe iz ulice, i njega ne zanima šta sve grad može(ako može) da mu ponudi, čak nije ni siguran da istinski želi da ostvari svoje namere, jer suviše je to odgovornosti i straha za malo dete da podnese, ali svi znamo kada nešto počne da nam okupira misli, ono vremenom ne nestaje, već svoje korenje produbljuje i širi sve dok iz toga ne proizađe delo, kao konačan plod. Hasan živi u kući broj 39 sa ocem, majkom, starijim bratom i dedom. njegova kuća je jedna od manjih, sa skoro požutelim zidovima i mahovinom izraslom na krovu. On ne zna da piše ni čita, što ga ne razlikuje od ostalih stanovnika ulice, ali kada bi znao, verovatno bi u slobodno vreme, kog ima na pretek, pisao o svojoj maloj tajni i možda se čak usudio da detaljno ucrta planove na hartiju. ni on sam ne bi mogao da kaže kada i zašto je počeo da sanjari o velikoj kući. da je rodjen možda u kući broj pet, verovatno bi ta pozicija drugačije uticala na njegov karakter(jer verujte mi, u Gradu lokacija veoma utiče na mentalitet čoveka), a možda se pak on rodio sa buntovništvom u krvi, te bi to samo kulminiralo na drugačiji način. bilo kako bilo, Hasan je rodjen u kući broj 39, i taj broj diktira njegovu sudbinu. Prekinuli su me u pisanju, valjda cu se nakaniti da napisem i drugi deo uskoro.

My journey to the stars
http://trrtmtm.blogger.ba
06/02/2017 18:35