My journey to the stars

Deep in earth my love is lying And I must weep alone

04.04.2020.

Joke's on me, opet pisem. Uzela pasus iz davnih dana i pretvaram ga u nesto novo.

Sunce je žurilo da udahne dašak života u sobu, a njegovi obrazi se nisu obazirali na igru između svetlosti i senke kada su prvi zraci zamahnuli repovima nad krevetom. Disao je dublje i za nijansu brže nego inače dok mu se mišić na obrazu ispod levog oka blago trzao, a zenice žustro divljale poput odrasih vukova zatočenih u malom kavezu. "Probudi se!", zaurla u polu snu na samog sebe a potom otvori oči i oseti kako mu se niz noge spušta osećaj utrnulosti i nezasitog nemira. Pre nego što je uspeo da skupi pljuvačku i osveži suvo grlo, zamahnuo je šakom ka stolu i zgrabio papir i olovku. Počeo je da piše polako a zatim sve brže i brže dok se na kraju slova nisu pretvorila u talasaste linije sa po kojom tačkom iznad.
Za Erika je zapisivanje snova bio ritual koji nikako nije smeo da se propusti. Od prijatelja je cuo da postoji veza izmedju snova I podsvesnog aspekta nase licnosti, te je bezuslovno prihvatio da je to najbolji nacin da spozna sebe I konacno iscupa korov iz uglova svoje imaginacije. Zapisivao bi sva moguća sećanja od prethodne noći, trudeći se da ubaci sve detalje koji mu poplave sećanje, cesto na mestima kada oni nisu bili naročito relevantni niti vezani za glavni tok radnje sna. Uporno se nadao da ce nesto postici, I da ce sve samo u jednom trenutku biti jasno. Sanjao je o menjanju sopstvene perspektive, velicao samospoznaju, I nikako nije moglo da mu padne na pamet da je sa njim I njegovom retrospekcijom za sada sve u redu.
To je, doduse, bio veoma pogresan nacin da se ophodi prema sebi. Posto je nije ni bilo, sama svest o tome ga nije doticala, te se ta nelagodnost sirila u pogresnim pravcima I vukla ga sve vise u rupu sopstvene otudjenosti. Od malena nije znao ko je, niti sta se sve u njegovim mislima nalazi. Nije siguran ni da li uopste postoje jer je kroz zivot isao iz slike u sliku, kreirajuci na tom platnu sopstveni svet koji je ponekad toliko odudarao od okolnosti da mu je to sada bilo zabrinjavajuce.
Deo njega je bio svestan da nije kao ostali ljudi I otuda se javila zelja za nekom promenom. Posto nije mogao da ne gleda sebe kao nekog ko ne pripada drustvu, potreba za konstantnim napredovanjem iz dana u dan mu je sve cesce opsedala um. Zeleo je da bude "normalan", bez straha I crnih misli koje nije mogao da prepozna kod drugih, vec samo u sebi. Drugim recima, bio je uveren da je od svih ljudi, jedino on pokvaren, I da ga drugi nece prihvatiti ako ubrzo nesto kod sebe ne popravi. Stoga se trudio da se posveti tome, te se zapisivanje snova sve cesce desavalo, dok se jednog dana nije pretvorilo u neizostavnu rutinu.
Kada je zavrsio sa pisanjem, pogledao je koliko je sati. Shvativsi da je docekao ranu nedelju, dao je sebi vremena da se istegli pre nego sto dohvati casu sa vodom koju je pre spavanja ostavio na stolu odmah do kreveta. Otpio je par velikih gutljaja, nakon cega se potpuno posvetio svom rukopisu I onome sto je napisano na papiru. Setio se da je I rethodnog dana obecao sebi da ce sporije I citkije pisati, ali ni ovoga puta nije mogao da se suzdrzi.
Kratak tekst je poceo opisom vode u koju je gledao iz daljine: “More je bilo zastrasujuce modro. Nisam mogao da prestanem da gledam, jer kao da sam se plasio da bi me moglo progutati ako na trenutak skrenem pogled. Mozda je more moj bes, ne znam. Bilo je hladno I tmurno,ali vise me je sve to podsecalo na padanje mraka nego na dolazak oluje. Stajao sam na litici I bojao se. I mora I onoga sto je iza mene. Nisam znao sta je to, ali bilo je jako strasno. I da, znao sam da moram da skocim ili ce me ubiti, a opet ako padnem , mrtav sam. Nisam imao izbora ali bilo je lakse izvrsiti samoubistvo nego dozvoliti nekome da me ubije. Onda je pocela da pada kise a ja sam se okrenuo da potrcim, ali nicega nije bilo. To me je jos vise uplasilo, pa sam poceo da trcim desno, nikako pravo, jer sam zeleo ostati blizu litice da mogu da skocim ako zatreba. Cule su se na pocetku I neke ptice. Ja sam trcao, ali mada odjednom nisam mogao, pa sam trcao u mestu dok nije postalo toliko strasno da sam se valjda sam izvukao iz sna. Sve u svemu, cudnovato, ali drago mi je sto se opet secam.”
Poslednju recenicu nije mogao da procita, ali je znao da tu pise: “Ne zelim vise da pricam o tome, treba mi caj, pa cu nastaviti kasnije.” To nije bio prvi put da je skratio opise I belesku zavrsio obecanjem koje retko kad da je ispunjavao. Odlozio je papir u donju fioku, I iz nje izvadio drugi koji je zajedno sa olovkom ostavio na mesto svog prethodnika. Potom je otisao u kuhinju da skuva caj, ali se na pola puta predomsilio I umesto caja stavio vodu za kafu.

<< 04/2020 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930