My journey to the stars

Deep in earth my love is lying And I must weep alone

12.02.2017.

Lines of the aura

Oskudnost mojih reči je samo još jedna neobjavljena priča. Šljokice pale sa neba se ne vrzmaju više oko tebe, Ne čiste mi sa leđa gorki šerbet. Ipak, Dole kod mosta vazduh je oštar Ledeni bregovi Će do kraja februara presecati horizont I zato ti još uvek ne dam Da hodaš sam pored reke. Umesto toga, pre nego što odem Naučiću te kako da dišeš u punom autobusu, Sada kada nemaš koristi od toga da se prevrne I odvede te na dug put. Bolje i to nego da te pustim Da odvrćeš zapečaćene šrafove Saturnove Dok on pljuje po vratima raja na kupoli I na svetu zemlju šalje jahače apokalipse. Na čelu mi se nešto zapečatilo Kao da si po njemu pisao poeziju, Te će možda proći još par nedelja Pre nego što glina postane spremna za upotrebu. Dok ne bude došlo vreme Da sivu masu stavimo na grnčarski točak Moram te zamoliti da se kloniš Dunava Dunavski somovi ne jedu ljude A ti, dragi moj, Još uvek nisi čovek Iako sam biraš svoj put.

<< 02/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728